Predaja Unvane Basri – cjelovit program duhovnog puta

Arif bez uzora u svome vremenu – ili po riječima sejjida Ha­šema: “Od pojave islama dosada nije došao arif po sve­ukup­nosti i univerzalnosti kao što je bio merhum Kazi”, za oslo­bađanje od nefsa koji naređuje zlo i ovosvjetske niske pu­tene želje, strasti i srdžbu, koji najčešće izviru iz po­hle­pe, požude i pretjerivanja u čulnim zadovoljstvima – svo­jim učenicima i zaljubljenicima Božijeg puta naređivao bi da na­pišu hadis Unvane Basri na papir, da ga nose sobom, da ga pročitaju jednom sedmično i da djeluju u skladu s njim.

Predaja poznata kao Unvane Basri, po čovjeku koji je pre­­nosi, predstavlja cjelovit program kretanja ka Uz­vi­še­nom Bogu. O njenoj važnosti dovoljno je reći da Kazi, ve­li­ki uči­telj irfana i Božije mudrosti, između ostalih učitelj i Allame Tabatabaija, nije nikoga primao za učenika ako se on ne bi obavezao da sedmično pročita ovu predaju i da je pri­­mjenjuje u svom životu.

Znači, jedna od najvažnijih preporuka i temelj svih upu­ta djelovanje je u skladu sa ovim hadisom.Upravo stoga, postoje cijele knjige koje su napisane kao komentar na ovu časnu predaju.

Ova izuzetno važna predaja sadrži cjelovit govor o na­či­nu ophođenja sa ljudima i ponašanja u samoći, o kakvoći i ko­­li­­čini hrane, o načinu sticanja znanja, o vidu strpljenja i ve­­­li­či­­ni podnošenja i sabura spram neprimjerenog govora, i na kra­ju, o položaju robovanja, pokoravanja, zadovoljstva Bo­ži­jim određenjem, te dostizanjunajviših obzorja irfana i vr­ha tev­hida. Zbog toga merhum Kazi ne bi prihvatao uče­ni­­ka dok se ne bi obavezao na djelovanje po ovom hadisu. Hadis Un­vane Basri se prenosi od Imama Džafera Sadika, mir s njime,a na­la­zi se u zbirci hadisa Biharul-envar. Pošto je ha­dis cje­­lovit pre­­nesen od Imama Upute, mi ga ovdje dono­si­mo u pot­pu­nos­ti da bi se njime okoristili zaljubljenici i aši­ci Bo­žijeg puta:

Našao sam od našeg šejha Behauddîna Amelîja, r.a., slje­deći zapis njegovim rukopisom:

Rekao je Šemsuddîn Muhammed ibn Mekki: Pre­no­sim ru­kopis šejha Ahmeda Ferahanîja, r.a., a on od Un­va­ne Ba­srija, starca koji je doživio 94. godinu svoga ži­vo­ta.

Rekao je: “Godinama sam redovno odlazio kod Ma­li­ka ibn Enesa, sve dok Džafer Sadik nije došao u Me­di­nu. Ta­da sam počeo odlaziti kod njega jer sam htio – kao i od Ma­li­ka – da i od njega stičem znanje.

Rekao mi je jednoga dana (Imam Sadik): ‘Ja sam čo­vjek ko­ji je pod prismotrom (nisam slobodan i vrijeme nije u mom izboru, vlast je postavila uhode koje me pra­te). I po­red to­ga, ja svakog sata dana i noći imam vird i zikr. Ne ometaj me od virda! Idi do Malika kao što si prije išao i od njega stiči zna­nje!’

To me jako rastužilo. Izašao sam od njega i rekao u sebi: Da je ikakva dobra vidio u meni, ne bi mi uskratio dru­­­­ženje sa sobom i svoje znanje.

Otišao sam do Poslanikovog mesdžida, s.a.v.a., i po­se­la­mio ga. Sutradan sam otišao do Revde (u Mes­dži­du­n­ne­bijj), klanjao dva rekata namaza i zavapio: Molim Te, o Bože, o Bože! Učini srce Džaferovo naklonjenim me­ni. Da­ruj mi od njegovog znanja u onoj mjeri kojom ćeš me upu­titi na Tvoj Pravi put!’

Vratio sam se svojoj kući tužan. Nisam odlazio kod Ma­­­likajer mi je srce bilo ispunjeno ljubavlju prema Dža­fe­­ru. Nisam izlazio iz kuće, osim da obavim redovni na­ma­z u džematu dok mi nije nestalo strpljenja.

U takvom stanju, dok me tištilo u grudima, nazuao sam obuću, obukao ogrtač i pošao sa namjerom da po­sje­tim Džafera, nakon što sam otklanjao ikindiju namaz.

Kada sam došao do vrata Džaferove kuće, zatražio samdozvolu za ulazak. Iz kuće izađe njegov sluga i reče: ‘Šta si trebao!?’

Rekoh: ‘Da poselamim plemića (šerîf).’

Sluga odgovori: ‘On je sada na namazu.’

Sjeo sam prekoputa kućnih vrata. Ne prođe mnogo, a slu­ga izađe iz kuće i reče: ‘Uđi sa Allahovim bla­go­slo­vom!’ Uđoh i nazvah mu selam. On mi otpozdravi i reče: ‘Sjedi! Neka ti Allah oprosti grijehe!’

I ja sam sjeo. On je u stanju razmišljanja spustio gla­vu. Potom je podigao glavu i rekao: ‘Koji ti je nadimak?’

Rekoh: ‘Abdullah (Rob Božiji).’

Reče: ‘Neka ti Allah potvrdi tvoj nadimak i dâ ti us­pje­ha. O Abdullah! Kakvu imaš potrebu?’

Rekoh u sebi: ‘Kad od ove posjete ne bi bilo ništa više, osim ove dove, bilo bi zaista mnogo.’

Potom podiže glavu i reče: ‘Kakvu imaš potrebu?’

Rekoh: ‘Molio sam od Allaha da ti učini srce na­klo­nje­nim meni i samilosnim i da mi podari od tvoga zna­nja. Na­­dam se da će mi Allah Uzvišeni uslišiti ono što sam imao na umu u vezi s Tobom.’

Reče: ‘O Abdullah! Znanje nije sa poučavanjem. Za­is­­ta je ono svjetlo koje pada na srce onoga koga Allah Uz­vi­še­ni želi uputiti. I ako želiš znanje, prvo u sebi traži is­tinitost (hakikat) robovanja. Traži znanje kroz njegovu pri­mjenu! I od Allaha traži da ti podari razumijevanje.’

Rekao sam: ‘O plemeniti!’

Imam reče: ‘Reci, o oče roba Božijeg!?’ (Ja Ebu Ab­dul­lah)

Rekao sam: ‘O Ebu Abdullah! Šta je hakikat robova­nja!?’

Reče: ‘Tri stvari. Da rob ono što mu je Bog dao na ras­po­­laganje ne vidi svojim vlasništvom jer robovi ne po­sje­duju vlasništvo nad imovinom. Oni sve što po­sje­duju vide kao Božije vlasništvo. Koriste ga tamo gdje im Allah za­po­vijeda. Rob za sebe ništa ne planira. Sva nje­gova zao­kup­ljenost ograničena je onim čime ga je Allah obavezao i onim šta mu je zabranio.

Zato, kada rob ono što mu je Uzvišeni Allah podario ne smatra svojim vlasništvom, trošenje toga u slučaje­vi­ma u kojim ga je Allah obavezao za njega biva lahko. Zb­og toga što je Božiji rob, on je prepustio planiranje svo­­jih po­slo­va Upravitelju i za njega sve tegobe postaju lah­ke. Zau­zet je poslovima koje je Uzvišeni Allah za­po­vje­dio ili za­bra­nio, nema slobodnog vremena da dru­gi­mais­tiče svoju lič­nost i da se ponosi onim čime se ljudi po­no­se.

I kada Allah podari robu ove tri stvari, za njega Ovaj svi­jet, Iblis i stvorenja ne predstavljaju nikakvo op­te­re­će­nje. Ovaj svijet ne želi radi njegovog uveća­nja i hva­li­sa­nja drugima. Ono što ljudima predstavlja čast, ugled, po­ložaj i bo­gatstvo ne potražuje zbog svo­je časti i po­no­sa. Svoje dane ne provodi uzaludno i bes­korisno.

Ovo je prvi stepen bogobojaznosti. Uzvišeni Allah je re­­kao: ‘Taj Drugi svijet dat ćemo onima koji ne žele da se na Zem­lji ohole i da nered čine, a one koji se Allaha boje čeka sretan kraj.’’[1]

Rekoh: ‘O Ebu Abdullah, posavjetuj me!’

On reče: ‘Savjetujem ti i oporučujem devet stvari, i ovo je moja oporuka i savjet svim tragaocima za putem Bo­žijim, Uzvišen je On. Molim Allaha da te učini us­pješ­nim i smiluje ti se u ispunjenju ovoga.

Tri se odnose na vježbanje i borbu sa nefsom, tri na strp­ljivost, a tri na znanje. Dobro ih upamti i pridržavaj ih se! Nemoj biti nemaran u njihovoj primjeni.’”

Unvan je rekao: “Potpuno sam se usredotočio da mi ne bi šta promaklo.

Potom Imam reče: ‘Što se tiče vježbanja nefsa, ne­moj jes­ti kada nemaš apetit jer to donosi glupost i ne­zna­nje čo­­vjeku. I nemoj da jedeš dok ne ogladniš! A kada budeš htio jesti, jedi dopuštenu hranu. Pritom spo­me­ni ime Bo­ži­je i prisjeti se hadisa Božijeg Poslanika, s.a.v.a.: ‘Čovjek ni­­kada nije napunio goru posudu od tr­bu­ha. A ako već tre­­ba puniti trbuh, neka trećinu trbuha puni hranom, tre­ći­nu vodom, a trećina neka bude slo­bod­na da može lahko iz­disati i udisati.’

A što se tiče onih triju stvari koje se odnose na strp­lji­vost, ko tebi kaže: Ako kažeš jednu, deset ćeš ih čuti! – ti mu reci: I da ih deset kažeš, nećeš nijedne čuti!

Onome ko te vrijeđao i psovao reci: Ako je istina ono što ti govoriš, od Boga tražim da mi oprosti, a ako je laž ono što ti govoriš, od Boga tražim da tebi oprosti.

Onome ko ti prijeti da će ružno govoriti o tebi, reci da mu želiš dobro i da ga poštuješ.

A što se tiče triju stvari koje se odnose na znanje: Uče­nja­ke pitaj ono što ne znaš. I nemoj da ih pitaš da bi ih do­­veo u nepriliku ili radi provjeravanja. Nemoj ništa ra­diti na osnovu svoga mišljenja. U svim poslovima gdje postoji mo­­gućnost ustezanja i očuvanja od grije­še­nja slijedi put op­­­rez­nosti. Izbjegavaj davati svoje mišljenje (fetve) kao što bje­­žiš od lava. Nemoj da tvoj vrat bude most drugim lju­­di­ma.

A sada, O Eba Abdillah, slobodan si! Zaista sam te na naj­­bolji način posavjetovao. I nemoj da me ometaš u zik­ru i virdu! Ja sam čovjek koji je spram svoga nefsa škrt i oba­­zriv (jer ja sam čovjek koji bdije nad svakim tre­­nut­kom svoga života i obazriv sam da mi vrijeme ne pro­­tiče u bes­po­slici). Neka je selam svim onim koji sli­je­de Upu­tu!’”